Prolazili su kroz tvoju tugu i ostavili te kako beskrajno miran... sjediš među suvenirima

I rekao je i rekla je i rekao je i rekla je.

-Ali ti.
-Ne,ti.


-Ti si rekao.
-Ne, to si ti rekao.


-TI.
-TI.


-Opet nismo prijatelji.
-Opet ti nisam.


-Što mi ovo treba?
-To se i ja pitam.


-Pričat ću o tebi sve najgore.
-Probaj.


-Nikad nikada.
-Bježiš uzalud.


-I stari običaji.
-I brige.


-Zašto me mrziš?
-Gadiš mi se. Zato.


-Zašto me mrziš?
-Ne mrzim te.


-Što će biti kada sve procvjeta, opet?
-Ma ništa neće biti.


-Grozan si.
-Dobro, ali idi.


-Opet me tjeraš? Što mi ovo treba?
-I ja se pitam.

I can understand you perfectly and I like what I hear, what I see, and knowing me I would be good for you too

I onda su došli  trojica. Svaki u svom danu. I svaki je za svoj dan rekao nešto.




-Ej, reci mi da mi vjeruješ. To mi jedino važno. Reci da ili ne.
-Možda.


-Baš sve mora biti iscenirano?
-Baš sve.


-Nemoj s tim tonom
-Ti i ne znaš s kim sam upravo.


-Boli me kurac, daj mi odgovori.
-Možda.


-Volio sam te prije pet godina.
-Znam.


- Njega.
- Tebe.


-Njega.
-I tebe.


-Hajde sad stani.
-Slušaj me.


-Nisi zvao.
-Jesam, fakat, cijeli dan.


-Reci vrijeme.
-14:14.


-Lažeš.
-Daj da vidim.


-Pa očito je.
-Moralo je završiti.


-Ovaj razgovor je sulud.
-A mi?


-A mi?
-Pa ne, mislim ne- mi! Mi ništa. Mi stvarno ništa.