19. 09. 2010.

Čovjek koji ne spava, odbija manje više svjesno da ukaže povjerenje bujici stvari.

Svađa je trajala zaista dugo. Muka je došla u istom paketu. Laži, svinjarije i dvoje nedoraslih.
Prva svađa je bila oko ničega pa oko voljenja, a na kraju se to voljenje svelo na ništavilo. Druga svađa je bila oko zamjeranja u vezi tog voljenja, oko rekonstruiranja, oko konstruiranja, oko zamagljivanja.

-Ti si rekao da smo se tukli i da smo romantizirali?
-Ja to nisam rekao.

-I da si se skidao tamo i tamo kako bi pokazao to i to?
-Ne.

-Tko ti je to rekao?
-Ona, nazovi ju!

-Jebi se s njom.
-Ne, fakat, daj ju nazovi.

-Nazovi ju ti.
-Evo, sad ću.

-Ajd ti.
-Ajd ti.

-Reci mi nešto o ljubavi.
-Reci mi nešto o nečemu drugom. 

-Možda ne trebamo pričati?
-Nikada više?

-Nikada sada ni onda,poslije?
-Da, da, da, da. 

-I tvoj strah da me ostaviš.
-To je bila tvoja želja.

-Stanimo na tome.
-Ja ne želim pričati o tome. Barem ne više.

-Onda će nastupiti tišina.
-Ona već je nastupila.

-I što sada?
-Apsolutno ništa, sada.