ponajbolje (i samo je prijevod i samo je)

danas je na mom prozoru sjalo sunce i moje srce se rastužilo kontemplirajući grad.zato što odlaziš ...kao i svake večeri, probudila sam se misleći na tebe a na svojoj sam uri nanizala sve sate .zato sto odlaziš..sva obećanja moje ljubavi otići će s tobom.zaboravio si me, zaboravio si me..pokraj stanice ću plakati kao dijete.zašto ideš..u polutami ulične svjetiljke zaspat će sve stvari koje ce ostati neizrečene, zaspat ce..prije zvuka budilice čekat ćemo sve sate koji ce ostati da žive, oni će čekati... sva obećanja moje ljubavi će otići s tobom.zaboravit ćes me, zaboravit ćes me.sva obećanja moje ljubavi će otići s tobom.zaboravit ćeš me, zaboravit ćeš me.pred stanicom ću plakati kao dijete. zato što odlaziš.


I onda još ovo: "samo ja znam da ona je poput smrti, ta ljubav, što je više pokušavaš udaljiti, bliža je".
Slika je potpunija. Upućena većinama. Prošlost nekada zna biti tako bljutavo mekana.
Ali je takva.