Nešto poput V. za L, sa ludosti.
Kao objašnjenjem. Naravno.
Pada mi na pamet: Oslobođenje rečenice.
A to, to ide skupa sa oslobođenjem misli.
Nešto za vječnost. Poput: Volim te.
Pisao sam i bolje. Ali je bilo o ovome. To valjda znaš. Valjda.
No, o oslobođenju mogu još nešto reći. Ovo: Ti i Ja.
[Nemoj odustajati od mene. Ne u ovom životu.]-->ovo je za potrebe melodrame.
Prethodna spada u ljubavne rečenice. Ostavite ju na miru. Prekrižena je, tako i tako.
Na druga pitanja neću odgovoriti. Neću.
To je opet bilo: Danas.
Ti, moj, moja, danas.
Pisanje me smiruje. Moje srce.
Prispomenuto je da se radi o metafori. Ovaj put je o onom: od krvi i mesa.
Iritabilnom. Po sebi.
